Ima li pečuraka u Tuli i regionu: gde ići po pečurke
Verovatno, svaka osoba sanja da se prošeta prelepom jesenjom šumom, kako ne bi samo udahnula svež vazduh i slušala pevanje ptica, već i da pokupi korpu ukusnih i mirisnih pečuraka. Pronašavši prvu pečurku, počinjete da doživljavate uzbuđenje "plena", a kada dođete kući sa punom korpom, shvatite koliko ste srećni. Tulski region se s pravom smatra jednim od najpopularnijih za branje pečuraka, pa je poseta ovim šumama neophodna.
Gde rastu pečurke u Tuli?
Medne pečurke u Tuli su veoma tražene, jer ih je lako sakupljati. Rastu u velikim vojskama na trulim panjevima ili polomljenim drvećem. Videvši jednu porodicu ovih pečuraka, u blizini se može naći još nekoliko. U Tuli i regionu berači pečuraka sakupljaju pečurke ne samo leti i jeseni, već i kada pada sneg. Zatim u šumi možete sakupljati zimske agarike meda, koji se odlično osećaju na niskim temperaturama.
U regionu Tula ima dosta jestivih gljiva: vrganja, mlečnih pečuraka, lisičarki, vrganja, vrganja, pečuraka. Da li u Tuli i regionu postoje pečurke koje se mogu sakupljati u leto i jesen? Vredi reći da pečurke imaju svoja mesta rasta, koja najviše vole. Na primer, za letnje agarike to su mešovite listopadne šume. Sezona prikupljanja podataka o plodovima počinje u junu i završava se u septembru. Dalje, jesenje pečurke počinju da donose plodove, koje su najpopularnije za berače pečuraka. Ove gljive se mogu naći čak i u borovim šumama, posebno na šumskim čistinama. Za jesenje pečurke u Tuli, sezona berbe počinje u septembru i traje do kraja oktobra, a ponekad, ako je vreme povoljno, do sredine novembra.
Imajte na umu da u regionu Tula rastu skoro sve vrste pečuraka na teritoriji Rusije. Berači pečuraka početnici su zainteresovani za to gde da idu na agarike u Tuli, u kojim šumama? Na putu do Voskresenskog, nedaleko od sela Zaitsevo, nalazi se šuma, u kojoj se na svakom koraku mogu naći pečurke. Međutim, ako želite da budete prvi i sakupite mnogo pečuraka, potrebno je da na to mesto dođete rano ujutru, kada je sunce tek izašlo, a u šumi je mala magla.
Pečurke vole da se naseljavaju uglavnom na brezama, hrastovima, jasenima, iako ne zanemaruju ni druga listopadna drveća. Medonosne pečurke se mogu naći čak iu borovim šumama, na sunčanim proplancima, gde ima oborenih stabala i trulih panjeva.
Gde rastu pečurke u Tuli - u kojim delovima regiona se ove pečurke mogu brati? „Najplodniji“ su severozapadni delovi regiona, kao i severni i južni delovi, gde ima mnogo mešovitih šuma. Na primer, šume u Odojevskom okrugu su uvek poznate po berbi pečuraka. Ako se nađete u ovom kraju, odvojite par sati za šetnju i posvetite vreme „tihom lovu”.
Oblasti kao što su Aleksinski, Suvorovski, Zaokski, Belevski, Arsenjevski su veoma bogate pečurkama. Šume na ovim teritorijama Tulskog regiona uvek su poznate po šumskim darovima prirode. Posebno ima puno pečuraka, lisičarki, smeđih kapa i, naravno, agarika meda. Okruzi najbliži Tuli: Jasnogorski, Lenjinski, Efremovski i Černski takođe su poznati po berbi pečuraka. Ovde možete sakupiti više od jedne korpe raznih pečuraka.
Kada će pečurke ići u Tulu i tulsku oblast?
Za one koji će tek postati gljivari, važno je da znaju kada će medonosne pečurke ići u Tulu i u koja područja mogu ići? U bilo kojoj šumskoj ili šumskoj plantaži gde ima mnogo vlage i toplote, možete brati pečurke. Ceo region Tula je bogat mestima sa pečurkama. Pečurke se pojavljuju u talasima i imaju svoj karakter rasta, odnosno svoje specifično vreme. Ponekad tokom letnje-jesenjeg perioda berbe gljiva možete posetiti 3 ili 4 talasa odjednom.
U Tuli i regionu, iskusni berači pečuraka su identifikovali pešačke rute za početnike. Do ovih mesta se lako može doći automobilom ili vozom. Iako vodiči za berače pečuraka sadrže detaljne opise, pa čak i ilustracije u boji svih jestivih gljiva, najbolja opcija bi ipak bila pešačenje sa iskusnim beračem pečuraka. Moći ćete da uživate ne samo u komunikaciji, kao i u poseti ekološki čistim mestima, već i sakupite punu korpu ukusnih, aromatičnih i što je najvažnije - jestivih pečuraka.
